Kongenitalni hipotiroidizam

Kongenitalni hipotiroidizam se javlja u jednog od 4000 novorođena deteta i smatra se najčešćim uzrokom mentalnog zaostajanja. Razvoj mozga kao i celokupni telesni razvoj deteta u potpunosti zavisi od normalnog snabdevanja tiroidnim hromonima.

Između 2. i 5. dana po rođenju uzima se uzorak krvi (najčešće iz pete) za određivanje TSH ili FT4. Ako je TSH visok ili FT4 nizak, test se ponavlja iz uzorka venske krvi.
Tiroidna žlezda počinje kao skup nekoliko ćelija na bazi jezika. Ove ćelije postaju mnogobrojnije i menjaju svoj položaj pre-meštanjem na niže, sve do mesta na kome se žlezda nalazi po rođenju. Razvoj bebe u majčinoj utrobi mnogo zavisi od sposobnosti njene tiroidne žlezde da sazreva i stvara dovoljne količine hormona. Nekada iz nepoznatih razloga tiroidna žlezda ploda se ne razvija ili se ne razvija dovoljno. Položaj nerazvijene žlezde može da bude na bilo kom mestu od baze jezika do normalnog položaja. Oko 10% dece sa kongenitalnim hipotiroidizmom ima urođenu nesposobnost da stvara tiroidne hormone iako je tiroidna žlezda normalno prisutna. Retko se javlja privremena nesposobnost stvaranja hormona. Nekad antitela iz krvi majke prolaze placentu i privremeno utiču na funkciju žlezde ploda. Pošto se traganje za kongenitalnim hipotiroidizmom danas obavlja u najširim razmerama moguće je da se ovo potencijalno opasno stanje otkrije i na vreme leči. Roditeljima treba predočiti da se lek mora neprekidno da uzima ne samo u dobu detinjstva već i tokom celog života. Izvanredno je važno da roditelji, bez obzira na stepen obrazovanja i socijalni status na vreme shvate od kakvog je značaja za razvoj deteta, naročito negovih mentalnih sposobnosti, da redovno uzima propisanu terapiju. Doza se prilagođava u toku razvoja na osnovu kliničkog toka, izgleda i nalaza TSH i FT4.