Hipertiroidizam

UVOD
U zdrave osobe tiroidna žlezda stvara tačno određenu i potrebnu količinu hormona, tiroksina i trijodtironina. Ovi hormoni regulišu metaboličke procese u telu, stvaranje toplote i rast i razvoj organizma, naročito centralnog nervnog sistema. Ukratko, tiroidni hormoni “održavaju metabolički plamen organizma”. Neposrednim uticajem na mnoge organe tiroidni hormoni menjaju njihovu funkciju. Karakterističan i poznat uticaj na srce je da tiroidni hormoni ubrzavaju njegov rad i pojačavaju snagu njegovih udara. U osnovi, svaka ćelija u telu reaguje na tiroidne hormone i ispoljava promene ako ih ima u višku odnosno ako ih nema dovoljno.

Hipertiroidizam je medicinski izraz koji označava skup simptoma i znakova koji nastaju zbog viška tiroidnih hormona proizvedenih u tiroidnom tkivu. Višak tiroidnih hormona u organizmu koji izaziva neželjene (toksične) efekte može da nastupi i kod uzimanja tiroidnih hormona u vidu tableta. Više od potrebne doze može da uzima bolesnik po svom nahođenju ili je lekar pogrešno ocenio potrebnu dozu (nekada se namerno propisuje nesto veća doza kada je cilj da se spreči eventualni ponovni rast tumora). Neželjeni, toksični efekti viška tiroidnih hormona bez obzira na njihovo poreklo (da li su stvoreni u tiroidnom tkivu ili su uneti spolja) naziva se tirotoksikoza. Nalaz povišene koncentracije tiroksina u krvi, hipertiroksinemija je laboratorijski termin i ne znači da se radi o bolesti. Vrlo je važno da i lekar i pacijent znaju da se ne leči rezultat nego bolesnik. Česta anksioznost koju bolesnik ima zbog rezultata povišenog tiroksina je sasvim nepotrebna jer se najčešće radi o laboratorijskoj nepreciznosti ili porastu ukupnog tiroksina što ne mora neminovno da znači i da je bolest uzrok takvom nalazu. Tumačenje rezultata treba ostaviti kvalifikovanom licu i ne treba zagorčavati život nepotrebnim i preuranjenim strahovanjima!

Iako ima mnogo različitih uzroka hipertiroidizmu, većina simptoma koje pacijent oseća su slični, bez obzira na uzrok. Zbog pojačanog metabolizma, bolesnik često ima utisak veće toplote u okolini, koju drugi ne primećuju, gubi na težini iako ima pojačan apetit. Telesna težina nekada može da dovede do zabune jer neki bolesnici aktuelno dobijaju u težini bilo zbog pojave otoka (zadržavanja vode) ili zato što zaista unose više kalorija zbog pojačanog apetita nego što pojačan metabolizam uspeva da ih razgradi. Bolesnici sa hipertiroidizmom se žale na izrazit zamor, čak i u jutarnjim satima, mišićnu slabost koja nekada ometa kretanje i naročito ustajanje iz čučnja. Uprkos zamoru, ove osobe obično imaju problem sa spavanjem. Zapaža se izrazit i fini tremor šaka, koža je topla i vlažna, srčani rad je ubrzan, ne usporava se ni kada osoba spava ili kada učini dubok udah (što pravi razliku između distonije i hipertiroidizma). Iako se često opisuju, preskoci u srčanom radu, ekstrasistole, nisu uobičajene ako je srce prethodno bilo zdravo; fibrilacija, treperenje pretkomora i potpuno nepravilan srčani rad je češća osobenost hipertiroidizma starijih osoba. Kada je hipertiroidizam izražen i dugo traje bolesnici se žale na osećaj nedostatka vazduha, tešku mišićnu slabost i bol u grudima. Pošto je napredovanje hipertiroidizma često veoma sporo, bolesnici počinju da zapažaju smetnje tek kada je bolest već odmakla. U starijih osoba neki od važnih simptoma i znakova mogu da sasvim nedostaju ili da budu neprimetni. U ovoj populaciji nekada može da se zapazi samo poremećaj rada srca, depresija i gubitak telesne težine.