Još od početka šezdesetih godina prošlog veka infuzije glikoze sa insulinom i kalijumom (GIK) pimenjivane su u bolesnika sa akutnim infarktom miokarda u cilju poboljšanjai metaboličkog poremećaja nastalog u takvom akutnom stanju. Pretpostavljeni mehanizam bio je da se na taj način smanjuje preuzimanje slobodnih masnih kiselina, povećava efikasnost proizvodnje energije i podiže prag za ventrikularne aritmije. U kontrolisanoj studiji koja je obuhvatila više od 20 000 učesnika pored standardne terapije infarkta miokarda (uključujući i trombolizu i perkutane intervencije) primenjivana je i 24 časovna infuzija glikoze sa kalijumom i insulinom.. Grupa je obuhvatala bolesnike sa akutnom elevacijom ST segmenta u prvih 12 sati od početka simptoma (STEMI). Sprovedena je u 470 centara od jula 2001. do oktobra 2003. godine.
Infuzija glikoze je podrazumevala 25% rastvor sa 50 U/L regularnog insulina i 80 mEq/L KCl primenja brzinom od 1.5 mL/kg/sat. Posle 30 dana nije nađena bilo kakva značajna razlika u grupi koja je primala infuzije i kontrolnoj grupi. Ispitivani su svi uzroci mortaliteta (10.0% vs. 9.7%), nefatalni cardiac arrest (1.4% vs. 1.5%), kardiogeni šok (6.6% vs. 6.3%), i reinfarkt (2.3% vs. 2.4%).
Analiza podgrupa isto tako nije otkrila bilo kakvu razliku u ishodu STEMI u odnosu na infuziju glikoze, insulina i kalijuma.
Iako sa dugom tradicijom, jeftin i bezbedan popstupak (kao i aspirin) izgleda nije pokazao efekat u tretiranju akutnog infarkta miokarda. U našoj zemlji, ovaj postupak ima dugu tradiciju (praktično je primenjivan od kraja šezdesetih godina prošlog veka kao 10% glikoza sa 10 jedinica insulina i 40 mEq kalijuma) ali nema analize efekta ove terapije.
Detalji se mogu naći u članku
Mehta SR et al. Effect of glucose-insulin-potassium infusion on mortality in patients with acute ST-segment elevation myocardial infarction: The CREATE-ECLA randomized controlled trial. JAMA 2005 Jan 26; 293:437-46.