Fibrilacija, treperenje pretkomora (AF), najčešći trajni poremećaj ritma praćena je povećanim rizikom za cerebrovaskularni insult, smrtni ishod ali i prateće simptome kao što su palpitacije i zamor. Nedavno je opisana i retka porodična forma atrujumske fibrilacije. U cilju ispitivanja naslednih uticaja u nastanku AF, ispitivani su podaci o 2243 potomka (52% žena) učesnika u poznatoj Framingham Heart Study kako bi se procenilo da li roditeljska anamneza AF predstavlja rizik za razvoj AF u potomaka. Kada se uključeni u studiju, potomci su imali najmenje 30 godina života i nisu imali AF; 681 (30%) imao je najmanje jednog roditelja sa dokumentovanom AF. Praćenje je obavljano prema protokolu jednom u četiri godine.
U toku perioda praćenja 70 potomaka (23 žene) razvilo je atrijumsku bfibrilaciju u prosečnom uzrastu od 62 godine (raspon 40-81). Kada se uzmu u obzir mogući razllozi za pogrešna tumačenja nađeno je da je jedan roditelj sa AF povećavao rizik za isti poremećaj ritma u potomka (faktor rizika 1.85). Ovaj rizik je i veći kada se ispitivana grupa ograniči na osobe ispod 75 godina i bez klinički ispoljene bolesti srca.
Ceo tekst možete pročitati preko naše baze linkova: Fox CS et al. Parental atrial fibrillation as a risk factor for atrial fibrillation in offspring. JAMA 2004 Jun 16; 291:2851-5.