УВАЖАЕМЫЕ ПОСЕТИТЕЛИ, НОВЫЙ ВЕБ-САЙТ РАЗРАБАТЫВАЕТСЯ, ПОЭТОМУ МЫ ПРОСИМ ВАШЕГО ПОНИМАНИЯ, ЕСЛИ ВЫ ВСТРЕЧАЕТЕ УСТАРЕВШУЮ ИЛИ НЕПРАВИЛЬНУЮ ИНФОРМАЦИЮ. ПО ВСЕМ ВОПРОСАМ МЫ В ВАШЕМ РАСПОЛОЖЕНИИ ПО ТЕЛЕФОНУ +38131597597 или адресу электронной почты: office@cigota.rs

Ideja za izgradnju Lečilišta na Zlatiboru javila se krajem XIX, a ostvarena je u drugoj polovini XX veka. Na sednici Saveta Doma zdravlja Čajetina, koja je održana 29. maja 1964. godine, odlučeno je da se na Partizanskim vodama (današnji Zlatibor) otvori Specijalizovano stacionarno lečilište koje će poslovati u sastavu Doma zdravlja. Odlukom Vlade Srbije osnovano je Specijalizovano lečilište za hipertireozu. Ono je počelo sa radom 1. juna 1964. godine. Specijalizovano lečilište za hipertireozu najpre je radilo u sastavu Doma zdravlja u Čajetini, a od 1. aprila 1966. godine deluje kao samostalna zdravstvena ustanova. Delatnost ove medicinske institucije obuhvatala je lečenje endokrinih, alergijskih i neurovegetativnih oboljenja i opštih telesnih poremećaja. Kako je broj pacijenata rastao, Lečilište se seli iz vila „Čigota” i  „Beograd” u hotel „Kraljeva voda”, kasnije preimenovan u hotel „Srbija”.

Izgradnja nove zgrade počela je u septembru 1970, a završena je 1978. godine. U starom zdanju vile „Čigota” 1971. godine jedna od metoda lečenja pacijenata sa oboljenjem štitaste žlezde bila je radna, odnosno okupaciona i funkcionalna terapija. Pacijenti iz svih delova Jugoslavije boravili su u Zavodu od tri nedelje do tri meseca. Izgradnjom „A” bloka 1972. godine u novim prostorijama se sprovodi radna terapija i osnivaju se fizikalna terapija, aparaturna terapija i kineziterapija. Na samom početku radna rehabilitacija se obavljala četiri sata, a četiri sata fizikalna terapija. Za fizikalnu terapiju adaptirana je jedna bolesnička soba na VI spratu „A” bloka, a za radnu rehabilitaciju korišćena je jedna lekarska ordinacija na III spratu „A” bloka. U radnoj terapiji je uz muziku, časopise, razne tehnike slikanja, bakroreza, čvorenja, tkanja izgrađena prijatna atmosfera. Pacijenti su se rado okupljali i tako zaboravljali na bolest. Tu se nalazila i skromna biblioteka sa knjigama pozajmljenim iz biblioteke u Čajetini. Svakih šest meseci knjige su se menjale za šezdeset do sto drugih naslova. Iako je postojao mali fond knjiga, pacijenti su vreme rado provodili u čitanju. Biblioteka je u okviru radne terapije funkcionisala je sve do 1979. godine.

Prvobitno lečilište preimenovano je najpre u Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju oboljenja štitaste žlezde. Na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije 1999. Zavod prerasta u Institut za štitastu žlezdu i metabolizam. Od osnivanja do danas u ovoj ustanovi težilo se stalnom naučno-stručnom usponu. Da bi se takva naučno-stručna aktivnost realizovala, Institut je počeo saradnju sa Institutom za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra u Beogradu, što je omogućilo da Institut za štitastu žlezdu i metabolizam postane baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od 2007. godine naziv ustanove je promenjen u Specijalna bolnica za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma. U Statutu Specijalnog zavoda za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju oboljenja tiroidne žlezde „Zlatibor“, Partizanske Vode, pored ostalih službi postojala je i Služba za naučno istraživački rad. Jedna od radnih jedinica te službe bila je i Biblioteka, koja je počela sa radom u maju 1979. godine. Prostor predviđen za rad Biblioteke bio je namenski projektovan i nalazio se na drugom spratu „B“ bloka, na površini od 90m2 sa 54 metra polica. U prostorijama biblioteke održavali su se stručni sastanci i predavanja. U početku knjižni fond bio je vrlo skroman i činile su ga knjige preuzete iz Radne terapije, kao i stručne knjige, koje su do tada bile u kancelariji direktora Zavoda. Osim knjiga, tu su bili i stručni medicinski časopisi. 

Prvi zadatak u biblioteci bio je popis zatečenih knjiga i časopisa, njihova obrada i zavođenje u Knjigu inventara. Usvojen je sistem numerus kurens. Sledeći zadatak bila je nabavka stručnih knjiga. U saradnji sa Bibliotekom Medicinskog fakulteta iz Beograda, Bibliotekom Vojno-medicinske akademije iz Beograda urađen je predlog stručne literature i časopisa iz oblasti koje su osnovna delatnost Zavoda: interna medicina (sa akcentom na endokrinologiji), nuklearna medicina, psihijatrija, fizikalna medicina i rehabilitacija, biohemija...
Istovremeno je počela nabavka knjiga iz beletristike, za potrebe pacijenata, gostiju i radnika Zavoda. Knjige su najvećim delom nabavljane kupovinom, a jedan broj knjiga dobijan je na poklon. S obzirom na to da je knjižni fond bio dosta skroman, nastavljena je, vrlo uspešna, saradnja sa Narodnom bibliotekom „Dimitrije Tucović“ iz Čajetine. Knjige su uzimane na zajam, po više stotina aktuelnih naslova, od 1979. do 1984. godine.

Knjige su pozajmljivane po potrebi. Iz biblioteke u Čajetini su pozajmljivani pojedinačni naslovi, onako kako se za njima ukazivala potreba. Takav vid saradnje zadržan je i do danas sa Narodnom bibliotekom „Ljubiša R. Ðenić“ iz Čajetine i Narodnom bibliotekom iz Užica. Biblioteka je nekoliko godina bila jedina radna jedinica koja je imala kompjuter i štampač, a kasnije i Internet. Biblioteka je u to vreme pružala stručnu podršku u izradi naučnih, diplomskih, magistarskih radova i doktorskih disertacija. Biblioteka je vrlo aktivno učestvovala u organizaciji predavanja, stručnih sastanaka, simpozijuma i kongresa. Biblioteka se posebno angažovala povodom potreba studenata Medicinskog fakulteta iz Beograda koji su u Zavodu imali organizovanu nastavu internatskog tipa i polaganje ispita iz predmeta Balneoklimatologija. Zavod je je od osnivanja nastavna baza Medicinskog fakulteta iz Beograda.

Scroll to Top