<b>PREDRASUDE O LEČENJU RADIOAKTIVNIM JODOM</b>

Radioaktivni jod je veoma pouzdan, siguran i bezbedan postupak u lečenju mnogih tiroidnih bolesti i poremećaja. U našoj sredini on je neopravdano uzrok čestim zabludama, netačnim interpretacijama, strahovanjima i predrasudama kako u pacijenata tako, na žalost i u profesionalnih zdravstvenih radnika.
Šta je radioaktivni jod?
Radioaktivni jod je jedan od više različitih izotopa joda; u medicini se koriste izotopi 131 I i 123 I. Oba izotopa mogu da se daju na usta (peroralno) posle čega se oni, kao i stabilni jod, koncentrišu i vezuju u tiroidnoj žlezdi. Ovi izotopi su beta emiteri (dominantno emituju beta zračenje) što znači da njihova emisija dopire najviše 1 do 2 mm od mesta gde se koncentrišu. Izotop 123I ne oštećuje tiroidno tkivo dok 131I može da deluje citolitički, znači da razori i uništi tiroidnu ćeliju. Izotopi koji se ne vežu u tiroidnom tkivu izlučuju se znojem, stolicom i mokraćom. Radioaktivni izotopi joda se bezbedno mogu primeniti i u osoba koje su alergične na jodna kontrastna sredstva i druge preparate (i hranu) koja sadrži jod jer taj tip alergije nije izazvan samim jodom već kompleksnim jedinjenjima u kojima je jod samo jedan sastojak.

Radioaktivni izotopi joda u lečenju tiroidnih bolesti
Kako je rečeno, izotop 131I ima sposobnost da razori tiroidnu ćeliju. Zbog toga se on koristi u cilju uništavanja kako normalnog (hiperaktivnog) tako i maligno izmenjenog tiroidnog tkiva. U cilju uklanjanja hiperaktivnog tiroidnog tkiva daju se male doze 131I-(5-30 milikirija, mCi). Zbog toga se smanjuje količina hiperaktivnog tkiva i hipertiroidizam se stavlja pod kontrolu. Vremenom, može doći do gubitka veće količine tiroidnog tkiva i razvoja hipotiroidizma ali se ovaj poremećaj lako kontroliše nadoknadom tiroidnog hormona, tiroksina.
Ako je cilj smanjenje velike strume, mogu se dati umerene doze, (25-75 mCi). Postupak se obavlja ambulantno i pacijent se upućuje kući uz preporku da se pridržava mera navedenih na kraju ovog teksta. Ako se posle primene radioaktivnog joda pojavi bol u žlezdi, dovoljna je primena aspirina ili nekog od uobičajenih sredstava protiv bolova. Može proći nekoliko meseci pre nego što radioaktivni jod ispolji svoje dejstvo
U cilju lečenja ostataka tiroidnog tkiva posle operacije nekih tiroidnih tumora daju se nešto veće doze radioaktivnog joda (30-200 mCi) kako bi se sa sigurnošću razorila svaka preostala tiroidna ćelija. I ove doze se mogu dati ambulantno ali se kod većih obično predlaže zadržavanje bolesnika 24 do 48 sati u zdravstvenoj ustanovi.
Pošto i pljuvačne žlezde u maloj meri zadržavaju jod može doći do privremenog bola u usnoj duplji ali se on ublažava aspirinom i relativno brzo prolazi. Ova komplikacija može da se prevenira ako osoba pre primene joda sisa limun ili bombone sa C vitaminom.

Uputstva za smanjenje izlaganja drugih dejstvu terapijske doze radioaktivnog joda:
Dvadeset četiri sata posle aplikacije radioizotopa
Izostati sa posla
Ne zadržavati se na javnim mestima
Izbegavati putovanje avionom
Izbegavati produženo putovanje automobilom sa saputnicima
Održavati rastojanje u komunikaciji sa drugima oko 1.5 m
Unositi veliku količinu tečnosti
Ne pripremati hranu za druge
Ne koristiti tuđu odeću
Ispirati toalet 2 do 3 puta posle upotrebe
Spavati u odvojenom krevetu
Izbegavati produžen kontakt sa decom i trudnicama.
Svi ovi saveti su samo mera predohrane i spadaju u dobre civilizacijske običaje.

Prema tome, radioaktivni jod je korisno, uspešno, komforno i sigurno sredstvo za lečenje mnogih (i veoma opasnih) tiroidnih poremećaja. Prerasude prema upotrebi ovog postupka su sasvim neopravdane.