DEAR VISITORS, THE NEW WEBSITE IS UNDER CONSTRUCTION, SO WE ASK FOR YOUR UNDERSTANDING IF YOU ENCOUNTER OUT-OF-DATE OR INCORRECT INFORMATION. FOR ALL QUESTIONS, WE ARE AT YOUR DISPOSAL BY PHONE +38131597597 or e-mail address: office@cigota.rs
DEAR VISITORS, THE NEW WEBSITE IS UNDER CONSTRUCTION, SO WE ASK FOR YOUR UNDERSTANDING IF YOU ENCOUNTER OUT-OF-DATE OR INCORRECT INFORMATION. FOR ALL QUESTIONS, WE ARE AT YOUR DISPOSAL BY PHONE +38131597597 or e-mail address: office@cigota.rs
Formirana kao dodatna delatnost za naučno-istraživački rad, Biblioteka „Čigote“ od 2002. godine ima status specijalne biblioteke u okviru mreže biblioteka Srbije. Uloga ove biblioteke je da obezbedi izvore i usluge koji će zadovoljiti potrebe naučnika, stručnjaka, ali i drugih građana u pogledu medicinskih istraživanja, obrazovanja i informisanja o saznanjima iz oblasti nauke.
Obrada građe
Obrada kompletne građe vrši se po međunarodnim bibliotečkim standardima (ISBD, ISO, UNIMARC) koji omogućavaju kontakt sa najnovijim informacijama iz celog sveta. Svaka jedinica bibliotečke građe se na jedinstven način inventariše, tehnički i stručno obrađuje u skladu sa važećim pravnim propisima o evidenciji bibliotečke građe. Svaka vrsta građe uvodi se u posebnu knjigu inventara. Brojevi u inventarnoj knjizi počinju od 1, popunjavaju se u neprekidnom nizu bez obzira na godinu ili popunjene inventarne liste. Svaka bibliotečka jedinica upisuje se pod posebnim inventarnim brojem. Postoje dva kataloga: alfabetski i stručni ili predmetni katalog.
Kataloško-bibliografska obrada bibliotečke građe vrši se na jedinstven način prema međunarodnim standardima u skladu sa Zakonom i važećim pravnim propisima o obradi građe. Bibliotečka građa se i automatizovano obrađuje na osnovu međunarodnog standarda za mašinski čitljiv zapis. Revizija i otpis bibliotečke građe sprovodi se prema važećem Uputstvu o reviziji i otpisu bibliotečke građe.
Savremena biblioteka
Fond Biblioteke je smešten u prostoru od 30 m2, u 100 m polica. Smeštaj knjiga vrši se po UDK sistemu, a pristup fondu je otvoren. Za monografske publikacije se vodi knjiga inventara, a formiran je i alfabetski stučni katalog. Prema ovom katalogu urađen je i elektronski katalog u programu Microsoft Excel. Istu elektronsku bazu koristi i program urađen u Microsoft Acsess-u koji je evidencioni program za pregled postojećih izdanja knjiga, kao i izdavanje knjiga. Modernizacija rada biblioteke je jedan od preduslova za uključivanje naše biblioteke u širi sitem bilioteka Srbije. Biliotekarski sistem Srbije, pored elektronskih kataloga i baza podataka, nudi i pretraživanje baza naučnih informacija domaće i strane stručne periodike preko KOBSON i SCIndeks veb portala. Biblioteka je opremljena sa dva moderna računara međusobno povezanih u LAN okruženju, a sa zajedničkom ADSL konekcijom na Internet. Uz pomoć računara vrši se i formiranje „tvrde“ (ce-de rom) baze odnosno, formiranje sigurnosne kopije podataka, kao i čuvanje naučnih radova u stručnoj medijateci. Biblioteka vrši i tehničku zaštitu fonda. Automatska obrada podataka, koja je u svetu počela šezdesetih godina, unela je mnogo promena i u rad Biblioteke. Tako da je ona postala od „čuvara” knjižnog blaga posrednik između korisnika i informativnih izvora. Promene se uočavaju u svemu od „vrste građe” pa do strukture zaposlenih. Osavremenjivanjem biblioteke skraćuje se vreme obrade publikacije, čitaonički prostor zamenjuje računarska mreža, dobija se kompletnija informacija za kraće vreme.., poštuju se univerzalni, svetski standardi (ISBD, ISO, UNIMARC...).
Danas biblioteke više nisu samo ekskluzivni čuvari nagomilanog ljudskog znanja. Informacije se, osim u publikacijama na papiru koje preovladavaju u bibliotekama, mogu naći na različitim drugim nosiocima (diskovi, filmska traka, CD-ROM, DVD, serveri na Internetu...). U većini biblioteka su se prvo pojavili elektronski katalozi, zatim različite bibliografije, baze podataka, priručnici, enciklopedije, a danas se srećemo i sa elektronskim knjigama i časopisima, kao i sa mnogobrojnim dokumentima koji postoje samo u elektronskom obliku i fizički se ne nalaze u bibliotekama, već negde na nekom serveru dostupnom
preko Interneta. Pojava Interneta dovela je svuda u svetu do korišćenja svih vrsta elektronskih dokumenata, pa tako i elektronskih kataloga biblioteka dostupnih onlajn. Ono što je nekada bilo nezamislivo – da korisnik od kuće pretražuje fondove biblioteka, i to ne samo u svom mestu nego u celom svetu – danas je postalo standard.