Opasnost od tiroidnih poremećaja je sve veća sa starenjem tako da su tiroidni poremećaji najbrojniji u starih žena. Tiroidni poremećajui često izmiču pažnji i ostaju neprimećeni pošto njihovi simptomi često imitiraju pojave koje se očekuju u starenju. To se naročito odnosi na hipotiroidizam pošto se on odlikuje uopštenim usporavanjem svih funkcija, posebno mentalnih ali i fizičkih, opadanjem telesne temperature i nepodnošenjem hladnoće, dobijanjem u težini, zatvorom, porastom lipida u serumu itd. Nezainteresovanost može da bude deo starenja ali može da bude i način ispoljavanja hipertiroidizma u starijih. Hipertiroidizam može da bude praćen nepravilnim srčanim ritmom, slabljenm srca sa zastojem tečnosti i otocima, uznemirenjem, preznojavanjem gubitkom težine i slabošću mišića što se često pogrešno shvata kao deo procesa starenja. Zbog ovako velike mogućnosti da se simptomi tiroidnih poremećaja pogrešno shvate i zanemare, dijagnoza tiroidne bolesti zavisi od stepena pažnje koja se poklanja promenama i opreznosti i sumnje kada se na njih misli. Kada lekar pomisli da bi moglo da se radi i o tiroidnom oboljenju, posegnuće za laboratorijskim testovima kao pomoći u razrešavanju dileme. Međutim, interpretacija tiroidnioh testova u starijih osoba ima neke osobenosti i ograničenja o kojima treba misliti. U starenju postoji i normalna redukcija cirkulišućih hormona. Smanjen kalorijski unos, istovremena netiroidna bolest kao i mnogi lekovi koje starije osobe često koriste ili kontrastna sredstva za rendgenska snimanja mogu da utiču na dobijene vrednosti laboratorijskih nalaza. Promene mogu ili da zamagle postojeću tiroidnu bolest ili, suprotno, rezultati mogu da budu izmenjeni iako u stvari nema poremećaja tiroidne funkcije. Kada se misli i na ovu mogućnost, tumačenje rezultata ima veću kliničku vrednost. Napredak tehnologije je sam po sebi povećao vero-dostojnost rezultata; naro-čito je merenje TSH danas vrlo pouzdan postupak kome se može sa sigurnošću poverovati kada se donosi zaključak o tiroidnoj funkciji.