Lečenje hipertiroidizma u starijih

Kako je rečeno, hipertiroidizam u starijih je mnogo češće izazvan hiperfunkcijskim autonomnim čvorovima nego hiperaktivnom, žlezdom u celini. Zbog toga su satrije osobe znatno bolji kandidati za primenu terapijske doze radiojoda nego osobe sa difuznom strumom. Ako se radi o većoj strumi sa više čvorova tada je pogodno operisati žlezdu jer je verovatnoća izmicanja terapijskoj dozi veća u polinodoznoj strumi. Bolesnik se priprema lekovima, tio-namidima i kada se metabolizam stabilizuje, pristupa se operaciji. Svakako da se procenjuje stanje kardiovaskularnog sistea i donosi odluka o sposobnosti pacijenta da se operiše u opštoj anesteziji. Ako je u pitanju pojedinačlni autonomni čvor koji radi u višku i potpuno blokira ostatak žlezde, idealni postupak je primena terapijske doze radioaktivnog joda. Ređi slučajevi Bazedovljeve bolesti u starijih tretiraju se lekovima godinu dana i zatim se procenjuje oporavak. Ako posle kraćeg perioda, nekoliko meseci do dve godine dođe do ponovne pojave hipermetabolizma, recidiva, bolje je pripremiti bolesnika lekovima i operisati.

Hipertiroidizam u starijih može biti posledica razaranja tkiva tiroidne žlezde zapaljenskim procesima. Zapaljenje može biti bakterijsko kada se radi o akutnom tiroiditisu. Akutni tiroiditis može biti i virusne ili parazitske prirode ali je to vrlo retka pojava. štitasta žlezda u akutnom tiroiditisu je otečena, bolna, otežava gutanje i okretanje glave, osoba ima temperaturu i ekstremnu malaksalost. U laboratorijsikm nalazima dobija se leukocitoza, broj leukocita prelazi 20 000 u mikrolitru krvi, sedimentacija je ubrzana. Punkcijom osetljivog dela žlezde dobija se gnojav sadržaj i u razmazu se vide granulocitni leukociti. Ova forma tiroiditsa je u celosti retka ali je ipak češća u starijih nego u mladih osoba. Leči se antibioticima i obično prolazi bez posledica.

Subakutni tiroiditis takođe mođe da se javi u starijih i obično ima teži i produžen tok. žlezda je bolna, nehomogena, tačka najveće bolnosti se često menja. Osoba je febrilna, lomna, umorna, teško se kreće. Sedimentacija eritrocita je vrlo ubrzana, leukociti nisu povišeni i obično se radi o limfocitima. Test fiksacije radioaktivnog joda je jako snižen. Tiroidni hormoni su prolazno povišeni i spontano se vraćaju u normalne vrednosti. Terapija je nespecifična, salicilatima (aspirin) i nekada beta blokatorima ako je tahikardija veoma izražena. Prolazi posle nekoliko meseci, odlikuje se poboljšanjima i pogoršanjima ali je u starijih često produženog trajanja do godinu dana.

Hašimoto tiroditis u starijih je obično u svojoj odmakloj, terminalnoj fazi kada je štitasta žlezda smanjena, atrofična a njena funkcija snižena ili izgubljena, ugašena. često se pojavljuje kao čvorasta struma gde je tvorevina koja se pipa u stvari jedini preostali deo štitaste žlezde. Punkcijom strume uz laboratorijski nalaz postavlja se dijagnoza. Lečenjub se pristupa kada postoji dokaz hipotiroidizma jer su starije osobe, naročito žene osetljive na primenu tiroksina i postoji opasnost od smanjenja mineralne mase kosti.