Hipertiroidizam

Hipertiroidizam ili pojačana funkcija štitaste žlezde leči se medikamentima kada je izazvan autoimunskim oboljenjem sa difuznom toksičnom strumom. Ovi lekovi su derivati tiouree, tionmidi i deluju tako što sprečavaju organifikaciju joda i proizvodnju tiroidnih hormona. Vrlo su efikasni i do sada nije poznat izostanak njihovog dejstva ali imaju i niz neželjenih osobina. Među najozbiljnijim su gubitak granulocitnih leukocita iz krvi (agranulocitoza), gubitak trombocita i pojava žutice. Ove promene su retke, javljaju se u 1 do 3 na 1000 lečenih i kada se jave lečenje se mora prekinuti. Lekovi se primenjuju dugo, najmanje 12 a bolje 18 do 24 meseca. Po prekidu terapije u oko 50% lečenih postiže se duži oporavak, remisija, kada su bolesnici bez smetnji i ne uzimaju terapiju. Ako se ubrzo javi recidiv, kako se očekuje u drugih 50%, može se pokušati još jedan terapijski ciklus. U slučaju neuspeha, najbolje je predložiti bolesniku da svoju bolest leči jednim od definitivnih postupaka, operacijom ili radioaktivnim jodom.
Pošto ovi lekovi deluju na proizvodnju novih količina tiroidnih hormona ali ne utiču na dejstvo već stvorenih, obično se u početku, dok je tiroksin povišen, daju i lekovi koji sprečavaju efekte tiroidnih hormona ali ne utiču na njihovu proizvoidnju. To su lekovi iz grupe beta blokatora (blokatori beta adrenergijskih receptora) ili antagonsti toka kalcijuma. Tionamidi se mogu privremeno, do tri meseca, koristiti u pripremi za operaciju hipertiroidizma u nodoznoj strumi. Svaka druga primena tionamida nije opravdana. Besmisleno je trajno davati ove lekove u autonomnim oblicima hipertiroidizma jer će posle svakog pokušaja prekida, zbog autonomne prirode, doći do recidiva.