Lečenje hipotiroidizma

Za većinu bolesnika lečenje hipotiroidizma je vrlo jednostavno. Najjednostavniji i najefikasniji način lečenja je uzimanje tableta levotiroksina, aktivnog sintetskog hormona tiroidne žlezde. Preporučuje se da se lek uzima izjutra u dozi od 1.7 mikrograma na kilogram telesne težine. Lek je čista sintetička forma tiroksina i egzaktna nadoknada proizvoda koji humana tiroidna žlezda normalno luči. Na našem tržištu se nalazi samo jedan oblik leka, tablete od 100 mikrograma zbog čega je teško podešavanje doze za svakog pacijenta pojedinačno. U zemljama gde se više vodi računa o komforu lečenja postoje preparati u ralzičitim težinskim oblicima (25, 50, 75, 100, 150, 200 i 300 mikrograma) tako da je jednostavno preračunati i propisati odgovarajući oblik leka. Doza se proverava i nekada prilagođava mesecima pre nego što se dobije dobra nadoknada. Kasnije se pacijent kontroliše jednom do dva puta godišnje da bi se proverio stepen nadoknade i metaboličke kontrolisanosti. Nekada se javljaju teškoće u postizanju trajno kvalitetne nadoknade jer su preparati tiroksina vrlo nestabilni i može da se desi da tableta ne sadrži količinu koja je naznačena na pakovanju. U retkim slučajevima bolesnici se ne osećaju dobro iako su laboratorijski rezultati uredni. U tom slučaju poželjno je promeniti vrstu preparata što je u našim uslovima obično vrlo teško. Ipak, iz neobjašnjivih razloga pacijenti bolje tolerišu jedan preparat od drugog i treba poštovati takav utisak.

Neki bolesnici zapažaju blago slabljenje simptoma jednu do dve nedelje od početka lečenja ali je za postizanje punog efekta terapije potrebno da prođe više nedelja i meseci. U mladih osoba, ispod 40 godina, ako nema drugih pridruženih bolesti kardiovaskularnog sistema može se odmah početi sa punom dozom leka. U osoba iznad 40 godina i naročito ako postoji sumnja na ishemijsku srčanu bolest počinje se sa malom dozom od 25 mikrograma dnevno. Ova doza se uzima jednu do dve nedelje, zavisno od starosti i drugih okolnosti u kojima se bolesnik nalazi i zatim se povećava na 50 mikrograma. Posle dve nedelje ako nema smetnji doza se povećava na 75 mikrograma naredne dve nedelje i dalje se podiže za po 25 mikrograma svake dve nedelje dok se ne postigne zadovoljavajući nivo TSH i FT4. Ako u toku titracije, podizanja doze, dođe do pojave srčanih smetnji, naročito anginoznih smetnji, doza se vraća na prethodnu gde nije bilo smetnji i održava se najmanje četiri nedelje. Posle toga se pokušava ponovno povećanje za 25 mikrograma do postizanja potrebne doze.

Ako nije data potrebna doza bolesnici zadržavaju izvestan stepen smetnji. Obrnuto, ako je dato više od potrebne doze, pojavljuju se smetnje zbog tirotoksikoze, na prvom mestu ubrzan srčani rad i nepodnošenje toplote. Novije studije pokazuju da i malo veće doze levotiroksina od potrebnih mogu da dovedu do gubitka koštane mase i razvoja osteoporoze što treba pažljivo izbeći naročito u starijih žena.
Kontrola nadoknade obavlja se merenjem TSH ali je u početku korisno istovremeno merenje FT4 jer se TSH relativno sporo menja.

Levotiroksin može da se uzima sa mnogim lekovima. Neki ipak utiču na njegovu resorpciju tako da uprkos redovnoj terapiji bolesnici ne zapažaju poboljšanje.