DEAR VISITORS, THE NEW WEBSITE IS UNDER CONSTRUCTION, SO WE ASK FOR YOUR UNDERSTANDING IF YOU ENCOUNTER OUT-OF-DATE OR INCORRECT INFORMATION. FOR ALL QUESTIONS, WE ARE AT YOUR DISPOSAL BY PHONE +38131597597 or e-mail address: office@cigota.rs
DEAR VISITORS, THE NEW WEBSITE IS UNDER CONSTRUCTION, SO WE ASK FOR YOUR UNDERSTANDING IF YOU ENCOUNTER OUT-OF-DATE OR INCORRECT INFORMATION. FOR ALL QUESTIONS, WE ARE AT YOUR DISPOSAL BY PHONE +38131597597 or e-mail address: office@cigota.rs
Štitni scintisken
Prikaz kako štitasta žlezda funkcioniše i kako izgleda može da se postigne ako se da radioizotop a zatim ostavi žlezdi da ga koncentriše. Pošto je postupak sličan testu fiksacije radiojoda, obično se rade zajedno. Iako drugi izotopi kao što je tehnecijum mogu da se koncentriše u žlezdi, oni stvarno ne mere sposbnost vezivanja joda što je poželjni cilj naših ispitivanja. Ranije se mislilo da nodusi koji koncentrišu radiojod ne mogu da budu maligni. To nije sasvim sigurno ako se koristi scintisken sa tehnecijumom. Zbog toga kod takvih sumnji koristimo izotop joda. Ako deo tkiva intenzivno vezuje radiojod ostavljajući ostali deo žlezde neaktivnim, naziva se “vruć” nodus. Ako je palpabilna tvorevina neaktivna i prikazuje se kao područje koje ne vezuje izotop, tada se koristi naziv “hladan” čvor. Izrazi “topao”, “vruć” ili “hladan” odnose se isključivo na sposobnost vezivanja radionuklida. Trudnice ne smeju da se ispituju radioaktivnim izotopima jer oni prolaze placentu i mogu da se vezuju za žlezdu ploda.
Danas su na raspolaganju dva tipa scintiskena. Najčešće se koristi sken kamerom koja je fiksirana i posmatra štitastu žlezdu u celini. Ovaj tip skenovanja traje pet do deset minuta. Početkom devedesetih godina prošlog veka uveden je kompjuterizovan pravolinijski štitni skener koji koristi kompjutersku tehnologiju da bi popravio jasnoću slike. Ovim postupkom se istovremeno ocenjuje i štitna funkcija i građa. Dobija se slika u prirodnoj veličini sa površinom žlezde u kvadratnim centimetrima i težinom (masom) u gramima. Meri se tačan odnos nodusa prema ostatku žlezde. Tačna ocena mase žlezde pomaže u izračunavanju doze kod aplikacije terapijske doze radiojoda.
Štitni scintisken se koristi u sledećim slučajevima:
• Identifikacija osobine nodusa da li je funkcijski aktivan ili ne (vruć, topao ili hladan)
• Merenje veličine strume pre operacije
• Praćenje bolesnika operisanih zbog kancera štitne žlezde
• Lokacija štitnog tkiva izvan normalnog mesta od baze jezika do grudnog koša.